Пролог

ПОЗНО ПРОЛЕЋЕ И МЛАДО ЛЕТО 2017.
Српске игре на срећу

„Тамо где расте опасност, рађа се и спасоносно.”
Један саговорник у овом издању подсећа нас на тај Хелдерлинов исказ који су радо наводили Јингер и Хајдегер. Овог позног пролећа и младог лета око нас се родило толико спасоносног да коначно почињемо схватати у коликој смо опасности.
Српска историја у новом миленијуму увелико је у домену игара на срећу. Једначина без непознатих. Главни накит на овом тржишту је добро одмерени ланац. Политичка технологија заснована на скечевима и прашини, по формули „много буке ни око чега”, проширена је пољем гастрономије. Експерти за кување жабе никада нису били на таквој цени. Пажња нам је толико одвраћена да не схватамо ко је жаба у тој отрцаној причи. „Чико, а чију главу данас носиш у торби?”
Завршница фудбалског првенства одиграна је на конференцијама за штампу, један на један. Коначну реч требало би да дају тужилаштво и службе за дератизацију. И Машан, онај што је преломио у мозак, може да части по Голубовцима: „Зета” и ОФК „Београд” најзад су клубови истог ранга, пошто је овај други испао у трећу лигу.
Туристичке организације и треш медији у престоници поносно су нам саопштили да је Београд европска топ дестинација за „викенд забаву” и „момачке вечери”. Израчунали су и колики ће ове године бити девизни прилив од подводачког туризма. Ако смо већ у толикој духовној и културолошкој блискости са Абу Дабијем, зашто не бисмо били и етички сродни са Бангкоком? Сви знамо колико је важно отварање нових радних места.
Али сваки рулет једном се заустави и куглица стане на чистину.
Сваки рулет једном постане руски.
Испод овог суморног покрова пулсира права Србија, нормална и наша, и чека на нас. Сећате ли се?